Надица (24) од Штип е возач на камион: „Спијам на безбедни паркинзи, а кога има време се туширам на бензински“

Моето прво подолго патување беше до Германија. Бев многу срамежлива и исплашена, но помина добро. Татко ми многу ми помагаше. Понекогаш сум се соочила со дискриминација, кога ми велеле дека како жена не можам да ја работам оваа работа, но тоа се случува ретко“, раскажува 24-годишната Надица Миланова од Штип која вози камион.

nadica-24-od-shtip-e-vozach-na-kamion-spijam-na-bezbedni-parkinzi-a-koga-ima-vreme-se-tushiram-na-benzinski-01.jpg

Надица Миланова од Штип има само 24 години, но веќе има 4-годишно искуство како возач на камион.

Во професија која уште се смета за „машка“, младата штипјанка ги руши предрасудите и може да послужи како пример за другите жени и девојки кои можеби се двоумат за кариера каде доминираат мажи.

Надица вели дека вистински ужива во својата работа и засега нема планови да ја промени.

nadica-24-od-shtip-e-vozach-na-kamion-spijam-na-bezbedni-parkinzi-a-koga-ima-vreme-se-tushiram-na-benzinski-13.JPG

Во интервју за CRNOBELO.com, Надица открива нешто повеќе за себе и нејзината професија:

Зошто одлучи да возиш камион? Дали е само твоја страст или ја наследи љубовта од некој?

Имам голема желба за возење и посебна љубов кон камионите. Љубовта кон камионите ја наследив од татко ми.

nadica-24-od-shtip-e-vozach-na-kamion-spijam-na-bezbedni-parkinzi-a-koga-ima-vreme-se-tushiram-na-benzinski-02.JPG

Колку долго го работиш ова? Како почна целата приказна?

Оваа работа ја работам околу 4 години. Мојата приказна започна кога имав 6-7 години, кога почнав да патувам со татко ми низ Европа.

Бевме на пат по 6-7 дена и тоа патување многу ми беше интересно.

Уживав во сè и тогаш си реков дека еден ден и јас ќе бидам шофер како татко ми.

nadica-24-od-shtip-e-vozach-na-kamion-spijam-na-bezbedni-parkinzi-a-koga-ima-vreme-se-tushiram-na-benzinski-2.JPG

Кое ти беше првото подолго патување сама, надвор од Македонија и како помина?

Моето прво подолго патување беше до Германија. Бев многу срамежлива и исплашена, но помина добро.

Татко ми многу ми помагаше – со паркирање, со рутата до фирмата и со документите на граница.

Бев малку под стрес сама, но после првиот пат веќе немав проблем.

nadica-24-od-shtip-e-vozach-na-kamion-spijam-na-bezbedni-parkinzi-a-koga-ima-vreme-se-tushiram-na-benzinski-04.JPG

Продолжува на следната страница...



Би можело да ве интересира:

Боро Мирчески: „Син ми до 3 и пол години не кажа ниту еден збор, по многу работа, на првото ‘мама’ -... „Првите знаци дека во развојот на детето се можни заостанувања беа околу 18-иот ...
Елена од Битола: „На сакото од баба ми, старо 37 години, му дадов нов живот со брошеви - омилено ми ... „Баба ми го носеше ова сако на свадбата на вујко ми, далечната 1989 година, кога...
Ивана Кнез за CRNOBELO: „Мајка ми, иако живее на село, ги соблекува гумените чизми, облекува потпети... „Јуле е посебна жена, во мои очи легенда. Од погон и берење праски има стигнато ...
Аница 55 години живее во САД: „Се преселив на 16, со сопругот изградивме куќа во Ресен да имаме свое... „Америка не ме пушта да си заминам засекогаш во Македонија, зашто таму ми се дец...
Љубовната приказна на Снежана и Зоран Матовски - родителите на Цако, момчето со Даунов синдром кое п... Се запознале во клупче на Бит Пазар, се чекале кај Црвената болница, 42 години с...
Aнгела Дончева: „На 22 години ми дијагностицираа леукемија, имав трансплантација во Германија, раскр...  „Зборот леукемија ме преплаши, почнав да читам сè за тоа. Но, мајка ми еде...

Најчитани неделава

sonovnik-sidebar.jpg